Otišao je Boban, iznenada. Čovek, prijatelj, otac, lafčina, drugar, uvek nasmejan, spreman za šalu i druženje.

BOBAN     je Orlovcu dao i više nego što je imao, dva svoja sina Mikija i Batu  nije razlikovao od drugih takmičara u klubu. Njegova ,,osmica,, sa biciklama na krovu, prepuna dece , krstarila je putevima Srbije vodeći decu na trke. Nije mu bilo teško da priskoči u pomoć ne samo našim takmičarima.

Nije žalio ništa , kada je u pitanju bio biciklizam, jednostavno,obožavao je da ide sa Orlovcem na trke, da kači osvojene medalje na retrovizor u osmici i zvecka njima kada smo se vraćali sa trka.

Crna Trava je izgubila puno njegovim odlaskom. Ona više neće biti ista bez njega.

Njegovo široko srce, u kome je bilo puno ljubavi za njegovu  ženu i decu, prijatelje, Orlovac i Crnu Travu , nije izdržalo.

Praznina koja je ostala njegovim preranim odlaskom, ostaće u Orlovcu, ali sećanje na Bobija živeće, dok god bude Orlovca.

Neka mu je večna slava i hvala !