
Vladan Nikolić, svira kola iz Crne Trave , danas tambure, gajde i frule manjaju sintisajzeri, i evo kako ta kola sad zvuče.
МИОДРАГ ПОПОВИЋ (1920–2005)

МИОДРАГ ПОПОВИЋ (Попови, Црна Трава, 1920 – Београд 2005), историчар књижевности, универзитетски професор и прозни писац. Учесник студентског антирежимског покрета пред Други светски рат, обављао је уредничке послове после рата, до затвора на Голом отоку. Извесно време је на дужности библиотекара у Универзитетској библиотеци. Као професор Филолошког факултета у Београду дао је основ студију романтизма у српској књижевности (уз монографије о Ђ. Јакшићу, Ђ. Даничићу, В. Караџићу, Његошу, Српском рјечнику В. Караџића, те крупну синтезу Историја српске књижевности – романтизам, 1 – 3) коју карактерише , као и његове радове у целини, стилска динамика, продор у дубинске слојеве уметничких дела и откривање нових вредности. Студијом Видовдан и часни крст (1976) суочио се с архаичним смислом Косовске легенде у савременој српској интелектуалној и политичкој јавности. Огледао се у приповедачкој прози (роман За јатом) и врсти мемоарских огледа о својим савременицима (Познице).
Д. И. (Енциклопедија српског народа, 2008)
__________________________________________________________________________________________
Dragan
Dimić je rođen u Crnoj Travi 1953. godine.
Osnovnu školu za primenjenu umetnost završio je u Nišu.
Pedagošku akademiju – likovna grupa – završio je u Skoplju 1974. Iste godine
primljen je na drugu godinu
Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu, a
diplomirao 1978. godine u klasi profesora Miloša Bajića.
Na
istom fakultetu je završio postdiplomske studije.





Stojan Nestorović.Rođen 1935. Završi Visu Pedagosku Školu-Likovni odsek u Novom Sadu.Radio je kao likovni pedagog; u Zajednici kulture Niša i kao direktor Galerije savremene likovne umetnosti u Nisu. Pocesni je clan ULUPDS-a.
STOJAN NESTOROVIĆ
Рођен је у Броду, Црна Трава 1938. године. Завршио је ликовну уметност на Вишој педагошкој школи у Скопљу, у класи професора Борка Лазерског. Члан је УЛУС-а од 1974. године. Поред сликарства, бавио се и педагошким радом. Излагао је на бројним изложбама у земљи и иностранству. Радио је илустрације књига, аутор је и бројних мозаика и фресака. Урадио је подни мозаик у реновираној цркви Свети Пантелејмон у Броду.
Најзначајније награде: Награда на Интернационалном бијеналу цртежа у Тузли (1984), Награда СИЗ-а културе града Ниша за изузетна остварења (1985), Прва награда на изложби УЛУС-а у Београду (1985), Златна значка КПЗ Србије за дугогодишњи рад у области просвете, културе и уметности (2001).
Преминуо је 2006. године после краће болести.